01020304050607080910111213
Blank Blank Blank Blank Blank Blank Blank

Парк макета

На првом километру након што напустите Деспотовац и кренете према етно крчми Лисински рај налази се Парк макета, јединствен у Србији. На површини од 3000 м2 изложене су макете чија је израда трајала више година. У питању су реплике средњовековних манастира и српских кућа у сразмери 1:17. Овде ћете на свет сигурно гледати из друге перспективе.

Парк је отворен у периоду од 15. априла до 1. новембра током већине дана.

Више информација на www.parkmaketa.com

Сењски рудник - музеј угљарства

Музеј је отворен 1980. године, а 1983. године заједно са непосредном околином проглашен спомеником културе од велике важности за Републику Србију. Музеј угљарства у Сењском Руднику је основан ради приказивања рударско–техничко–историјског развоја нашег рудника и осталих рудника Србије.

Изложбени простор града–музеја у Сењском Руднику је 550 м 2 , а на изложбеној поставци приказан је технички и историјски развој рударства (посебно угљарства) Србије и рудника Сењски Рудник од првих почетака рударења до данашњих дана.

 

 Детаљније информације: senjskirudnik.com

Манастири Манасија и Раваница

 

Манасија

Манастир Манасија (Ресава) је један од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе и најзначајнија грађевина која припада такозваној „Моравској школи". Налази се на око 30 километара од аутопута Београд-Ниш, близу Деспотовца.

Манастир је подигао деспот Стефан Лазаревић, познат и као Високи Стефан, чије се мошти, по мишљењу неких стручњака, налазе у јужном делу цркве, испод беле мермерне плоче. Градња је трајала између 1407. и 1418. године. Одмах после оснивања, Манасија је постала културни центар деспотовине. Њена „Ресавска школа“ била је преписивачка радионица и била је извор писаних дела и превода и после пада деспотовине, кроз цео 15. и 16. век.

Мермерна плоча, испод које се, по мишљењу дела стручњака, налазе мошти Стефана Лазаревића. Манастирски комплекс састоји се из цркве Свете Тројице велике трпезарије или такозване „школе“ (која се, тешко оштећена, налази јужно од цркве) тврђаве са 11 кула од којих је највећа „Деспотова кула“ (северно од цркве).

У току вишевековне турске окупације, манастир је више пута пустошен и разаран. Са цркве је био скинут оловни кров, па је више од једног века црквена грађевина прокишњавала и две трећине фресака је неповратно пропало.

Западни део цркве, такозвана „припрата“, приликом једне експлозије у 18. веку тешко је оштећена, па је данашња припрата већим делом накнадно дозидана. Срећом, у том делу цркве очуван је под у мозаику, који је рађен од крупног разнобојног камена. Иако тешко оштећен, живопис Манасије спада у ред највећих домета средњовековног сликарства. Од очуваних фресака најзанимљивија је криторска композиција на западном зиду главног дела цркве на којој деспот Стефан држи у једној руци повељу а у другој модел манастира. На тој фресци је он у владарским одорама са владарским инсигнијама.

На јужном и северном зиду - у певницама - очувани су величанствени ликови светих ратника. У горњим зонама певница насликане су сцене из живота Господа Христа и илустроване Његове приче из Јеванђеља. У главном кубету су представљени старозаветни пророци. У олтару је насликано Причешће апостола и Поворка светих отаца, међу којима је (последњи у реду према северу) први српски архиепископ - свети Сава.

На стубовима су добро очувани медаљони са попрсјима светитеља, као лик светог арханђела Михаила (на јужном) и светог Петра Александријског (на северном стубу). Манасија је рушена и пустошена много пута. Остало је забележено да је страдала 1439, 1456, 1476, и 1734, али је и обнављана 1735, 1806, 1810, и 1845. године. Завод за заштиту споменика културе СР Србије је 1956. године урадио обимне конзерваторско-рестаураторске радове укључујући и чишћење и конзервацију фресака.

 

Manasija

 

 

Раваница

Манастир Раваница је манастир у Србији и налази се у подножју Кучајских планина, поред села Сење код Ћуприје. Раваница је задужбина кнеза Лазара, који је погинуо у бици на Косову на Видовдан, 28. јуна 1389.
Црква је посвећена Вазнесењу Господњем и ограђена је чврстим одбрамбеним зидом са седам кула.

Раваница је саграђена између 1375. и 1377. године, а фреске су осликане неколико година пред Косовску битку. На ктиторској композицији се, поред кнеза Лазара налази и књегиња Милица и њихови синови Стефан и Вук.

По својим архитектонским и ликовним обележјима раваничка црква представља почетак моравске школе. Црква представља оригинално архитектонско решење настало спајањем светогорске традиције тролисне основе и модела уписаног крста са пет купола, одомаћеног у време краља Милутина. Тролисна основа је постала узор у даљем развоју просторне концепције храмова. Црква је зидана наизменичним редовима камена и опеке, украшена је керамопластичним декоративним елементима и богатом рељефном пластиком.

На фрескама, које су остале очуване у олтарском и главном унутрашњем простору цркве, запажају се извесне новине везане за шеме у избору тема и циклуса (Велики празници, Христова страдања, Чуда и параболе), које ће постати правило у осликавању потоњих храмова Моравске Србије. У куполама су фреске Христа, Богородице, Анђела и пророка, у олтару су представе Христовог страдања и оваплоћења, док су у наосу циклуси Великих празника, Чуда и јеванђелских приповести као и свети ратници и монаси. У самој цркви данас се налазе мошти кнеза Лазара.

Као значајно средиште духовног, културног, књижевног и уметничког живота Раваница је утицала на настанак више цркава и манастира, међу којима се истичу оближњи манастир Сисојевац и цркве у Петрушкој области.

До данас су сачуване три куле и део северног бедема, али је за потребе одбране манастира подигнутог у долини сигурно било неопходно велико и јако утврђење. У старим изворима се помиње да је манастирска утврда имала 7 пиргова, док је један путописац 1568. године видео свега 4 очуване куле. У првој половини 19. века, 1829. године, је унутар манастирског комплекса још увек постојала велика трпезарија из средњег века, али ње данас више нема.

 

 

Ravanica

 

Извор: wikipedia 

Водопад Прскало

Водопад Прскало налази се на 780 м надморске висине (N 43° 59.773 E 021° 42.738). Сам водопад је једна од најнеобичнијих природних појава на Кучају. Његова купаста формација саграђена је од бигрених наслага које је током векова таложила вода која тече уским каналиће по самом врху и сурвава се са њега.

Окружење водопада је лепо и мирно, окружено бујним зеленилом. Лево од водопада налази се дрвени сточић са клупицама, тако да је ово место идеално за камповање.

Око 6 км узводно налази се ловиште Валкалуци смештено у амбијент мешовитих шума и пространих ливада.


Vodopad Prskalo

Ресавска пећина

Ресавска пећина налази се на око 12 км од етно крчме Лисински рај а на око 20 км од града Деспотовца. Удаљена је 52 км од аутопута Београд-Ниш и 152 км од Београда. Спада међу највеће и најлепше пећине у Србији.

Дужина пећине износи до 2.850 метара док је туристичка стаза дуга 800 м. Температура ваздуха је 7° током целе године и просечна влажност ваздуха је 80-100%. Сtara je oko 80 miliona godina, dok se nakit u pećini procenjuje na 45 miliona godina.

Горња и доња галерија су припремљене за посете. Пећина је веома богата пећинским украсима разних облика и боја. Богатија је од осталих туристичких пећина по разноликости украса.

Посета пећини траје око 40 минута, а могућа је у периоду од 1. априла до 31. октобра (8-6.30 ч.) и од 1. новембра до 31. марта (10-5 ч.).

Више информација можете сазнати на http://www.resavskapecina.rs

 

Resavska Pecina

 

Извор: wikipedia

Done by Raven 2012